Upitan je šejh Nasir el-Fehd, Allah ga sačuvao, sledeće pitanje:

 

Koji je propis onog ko kaže: `O Allahov Poslaniče dovi Allahu da mi oprosti`.

Da li je ovo isto kao i govor: `O Allahov Poslaniče zauzimaj se za mene`, i koji je propis onoga ko kaže da je ovaj govor samo novotarija ali nije veliki širk ?

 

Pa je odgovorio, Allah ga sačuvao:

 

Ovo pitanje ima detaljno pojašnjenje, ono se dijeli na dva dijela:

 

1. Ako mu upućuje ovakvu dovu ali je udaljen od njegovog kabura – ovo je veliki širk u to nema sumnje jer u tome (tj. ovom slučaju) nema nikakve nejasnoće (šubhe)

 

2. Ako mu upućuje dovu pored njegovog kabura, ovo se takođe dijeli na dva dijela:

 

 

a)     Da od njega traži izliječenje, pomoć ili pobjedu i slično tome, ovo je takođe veliki širk,

 

b)     Da kaže: `Dovi Allahu za mene` ili `Zauzimaj se kod Allaha za mene`, a ovo (dvoje) su iste vrste dove, učenjaci su po ovom pitanju podijeljeni na dva mišljenja:

 

 

1.     Učenjaci Dave (tj. ulema Nedžda) to smatraju velikim širkom od iste vrste širka Kurejšija: „I govore Oni su naši zagovornici kod Allaha.“ (Junus, 18), „Mi ih ne obožavamo osim da bi nas što više Allahu približili.“ (Ez-Zumer, 3)

2.     Od kasnijih učenjaka ima onih koji to smatraju novotarijom, zabranjenim djelom i putem koji vodi u širk ali nije kufr jer oni imaju nejasnoću (šubhu) a to je njegov život u kaburu i njegovo čujenje selama onoga ko mu naziva selam i slično tome, tako da oni po njihovom (tj. shvatanju) ne upućuju dovu onome ko je odsutan niti onome ko je nemoćan (tj. kadar odazvati se) i oni mu ne upućuju dove sa nečim od svojstava Rububijeta poput traženja pomoći (zapomaganja), izliječenja i slično tome tako da je to poput traženja od njega za vrijeme njegovog života a to nije širk po konsezusu dok je on sada živ u njegovom kaburu, ovo je njihova nejasnoća (šubha).

 

Ono što meni preovladava kao jače mišljenje jeste da je to veliki širk ali se u njemu opravdava neznanjem (džehlom) i tevilom (pogrešnim tumačenjem) zbog jačine njihove nejasnoće u ovom slučaju, a Allah uzvišeni najbolje zna.

 

 

Odgovorio: šejh Nasir el-Fehd, Allah ga sačuvao

Izvor: el-Fetava el-Hairije, 37 strana

 

Prevod sa arapskog:

Redžematović Jasmin

13 Džumada el-Evvel 1446

14.11.2024

 

PROPIS “AZIRA”

Propis onoga ko pravda neznanjem

 

Zahvala pripada Allahu Gospodaru svih svjetova i neka je salavat i selam na najčasnijeg Poslanika i vjerovjesnika, a nakon toga:

 

Pitanje propisa pravdača neznanjem (ar. el-azir) danas dovodi do velikih rasprava između sljedbenika Islama, čak su neki ovo pitanje učinili razgraničenjem između muslimana i nevjernika toliko da je njen plamen zakačio sljedbenike Tevhida pa su oni proglašeni nevjernicima jer su se suprotstavili sljedbenicima strasti a kada sam i sam stao pod hlad džihada zatražio sam od Allaha uzvišenog da me uputi u ovoj meseli pa me On uzvišeni uputio na govor za koji smatram da je istina a odričem se bilo kojeg prijašnjeg govora.

 

Rekao je Ibnul-Qajjim, rahimehullah:

“Sljedbenici džihada u ovome imaju udio upute i otkrovenja onako kako to nemaju oni koji se bore protiv svoje duše (tj. ne učestvuju u fizičkom džihadu) i zbog ovoga su el-Evzai i Ibnul-Mubarek, Allah im se smilovao, rekli: Kada se ljudi raziđu u nečemu onda pogledajte na čemu su oni koji su na bojnom polju jer zaista Allah uzvišeni kaže:

“One koji se budu zbog nas borili Mi ćemo ih sigurno putevima koji nama vode uputiti.“ (El-Ankebut, 69)

(Medaridžus-Salikin, 1/506)

 

Molim Allaha da me učini od ovih...

 

Prvo:

 

Istraživanje pitanja onoga ko pravda neznanjem nije kao pitanje onoga ko je počinio veliki širk jer onaj ko počini širk je mušrik u svakoj situaciji svejedno znao ili neznao, svejedno bio nad njime uspostavljen dokaz ili ne.

 

A naše istraživanje se odnosi samo na propis onoga ko pravda neznanjem onoga ko upadne u širk od onih koji se pripisuju Islamu, pa kažem tražeći pomoć od Allaha:

 

Kod učenjaka Dave (uleme Nedžda) imamo dvije kategorije govora.

 

Prvi govori:

 

Tekfir onoga ko pravda neznanjem odmah i bez pojašnjenja.

 

Drugi govori:

 

Netekfirenje onoga ko pravda neznanjem osim nakon pojašnjenja.

 

Navest ćemo nekoliko njihovih govora o tekfirenju onoga ko pravda neznanjem prije pojašnjenja:

 

Rekao je šejh Muhammed bin Abdulvehab, rahimehullah:

„Kako je samo lijepo ono što je rekao jedan beduin kada se sa nama susreo i naučio nešto od Islama i rekao: Svjedočim da smo mi nevjernici i svjedočim da je onaj sa bradom koji nas naziva muslimanima nevjernik.”

 

I rekli su Abdullah i Ibrahim sinovi šejha Abdullatifa i šejh Ibn Sehman, Allah im se svima smilovao:

“Nije ispravan imamet onoga ko ne tekfiri džehmije i kuburije ili sumnja u njihovo nevjerstvo i ovo pitanje je od najjasnijih pitanja kod tragaoca za znanjem i sljedbenika predaja a isto tako kada su u pitanju kuburije (obožavaoci kaburova) u njihov kufr ne sumnja onaj ko je pomirisao miris imana.”

 

Rekli su takođe neki učenjaci Nedžda:

“Onaj ko ne tekfiri mušrike turske države i obožavaoce kaburova kao što su stanovnici Mekke i druge od onih koji obožavaju dobre ljude i odstupe od Allahove jednoće ka širku onda je on nevjernik poput njih jer onaj ko ne tekfiri mušrike ne vjeruje u Kur`an.“

 

Ovo su neki citati učenjaka Dave koji ukazuju na kufr onoga ko pravda neznanjem odmah bez pojašnjenja.

 

Ali jasnoću prethodnih govora narušavaju drugi govori učenjaka Nedžda o tome da onaj ko pravda neznanjem ne postaje nevjernik osim nakon pojašnjenja.

Navest ćemo nekoliko tih citata.

 

Rekao je Muhammed bin Abdulvehab, rahimehullah:

“Mojoj braći...

Ono što ste spomenuli od govora šejha da svako onaj ko porekne to i to a dokaz je nad njih uspostavljen i da vi sumnjate u ove tagute i njihove sljedbenike da li je nad njima uspostavljen dokaz pa ovo je za čuđenje kako da vi sumnjate u ovo a ja sam vam to pojašnjavao više puta.”

(Fetve imama Nedžda, 3/70)

 

Pa šejh nije protekfirio svoje studente a oni su sumnjali u kufr taguta, pa razmisli o ovome!?

 

I rekao je šejh Sulejman ibn Abdullah, rahimehullah:

“A što se tiče govora onoga koji pita pa kaže: Ako nema snage (smjelosti) da jezikom govori o njihovom kufru i da ih vrijeđa kakav je njegov propis ?

Odgovor je:

To ne izlazi iz dvije situacije, on može biti onaj ko sumnja u njihov kufr ili da ne zna za njihov kufr ili priznaje da su oni nevjernici, oni i slični njima, ali ne može da im se suprotstavi i da ih proglasi nevjernicima. Pa ako sumnja u njihov kufr ili ne zna njihov kufr pojasnit će mu se dokazi iz Knjige i Sunneta o njihovom nevjerstvu pa ako nakon toga bude sumnjao ili se dvoumio onda je on nevjernik po konsenzusu učenjaka.”

(Fetve uleme Nedža, 3/73)

 

Rekao je šejh Muhammed bin Abdullatif, rahimehullah:

“Ko učini neka mjesta posebnim (izdvoji ih) za činjenje ibadeta ili bude ubjeđen da onaj ko bude stao na ta mjesta da sa njega spada obaveza Hadždža onda u njegovo nevjerstvo ne sumnja onaj ko je osjetio miris imana a onaj ko sumnja u njegov kufr onda se takvome mora uspostaviti dokaz i razjasniti da je to kufr i širk pa ako mu se uspostavi dokaz a on (nakon toga) ustraje onda nema sumnje u njegovo nevjerstvo.”

(Ed-Dureru es-Senijje, 10/443)

 

Rekao je Sulejman bin Sehman, rahimehullah, o onima nad kojima je uspostavljen dokaz od kuburija i džehmija i onima koji sa njima prijateljuju ili se radi njih raspravljaju nakon što su im postali jasni govori učenjaka o tekfirenju njih i uvjerio se da im je dokaz stigao i da je nad njima uspostavljen negiranjem njima od strane sljedbenika Islama iako nisu razumjeli dokaz (tj. mušrici op. prev.) a potom se oholi i inati (tj. onaj ko ih pravda i ne tekfiri ih, op. prev.) pa ako to radi iz tevila (pogrešnog tumačenja) onda ne znam kakav je njegov hal ali njegovo pitanje je teško i prijetnja njemu je najteža prijetnja a ako je nešto drugo mimo toga (tj. tevila) onda tražimo zaštitu kod Allaha od zablude nakon upute (od nazadovanja nakon napretka).

 

Primjećuje se iz onoga što je prethodilo da učenjaci Dave imaju jasan govor o tekfirenju onoga ko pravda neznanjem odmah i da oni takođe imaju jasan govor o netekfirenju onoga ko pravda (tj. “azira“) osim nakon pojašnjenja i uspostave dokaza !

 

Šta onda da radimo ?

Da li da mi sami proberemo iz njihovih govora ?

Ili da se sa jednim njihovim govorima suprotstavljamo onim drugim ?!

 

Sve ovo nije ispravno već je ispravno da protumačimo ono što su uopšteno rekli o nevjerstvu onoga koji pravda sa onime što su detaljnije ograničili sa uspostavljanjem dokaza zbog istog razloga.

 

Onda kažemo: To da je onaj koji pravda neznanjem u velikom širku zapao u djelo za koje se tekfiri je stvar oko koje postoji konsenzus ali je razilaženje u tekfirenju prije ili poslije pojašnjenja, a spomenuli smo da je ono što je ispravno iz menhedža uleme Nedžda da onaj koji pravda postaje nevjernik nakon uspostavljanja dokaza.

 

Da li je tekfirenje onoga koji pravda neznanjem (u velikom širku) jasna ili skrivena mesela ?

 

Jasnoća i skrivenost se razlikuju razlikovanjem vremena, mjesta i stanja.

 

Prenosi Ibnu Madže u svom Sunenu od Huzejfe, radijallahu anhu, da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem:

“Nestajat će Islama kao što blijedi odjeća (nestaje njene boje) sve dok se neće znati šta je post niti šta je namaz niti šta je hadždž niti šta je sadaka a Allahove knjige će nestati u jednoj noći pa od nje neće ostati niti jedan ajet a skupine ljudi će ostati: Oronuli starac i starica će govoriti zatekli smo naše očeve na ovoj riječi La ilahe illallah pa je i mi govorimo...

i na kraju hadisa reče Huzejfe: Spasit će ih vatre.”

 

Rekao je Ibnu Tejmijje, rahimehullah:

“Kada se odužilo vrijeme mnogim ljudima je postalo skriveno ono što im je ranije bilo jasno (očigledno) i postalo je mnogima skriveno ono što je nekad bilo vidljivo pa se tako povećao broj među onim potonjim (kasnijim generacijama) koji su se suprotstavili Kitabu i Sunnetu onako kako to nije bilo među prvim generacijama iako su pored toga (tj. greške) mudžtehidi i opravdani su, Allah će im oprostiti njihove greške i nagradit će ih za njihov trud.”

 

Jasno pitanje je ono pitanje koje poznaju obični muslimani i učeni ljudi među njima dok je skriveno pitanje ono pitanje koje ne poznaju obični muslimani već ga poznaju samo učeni od njih.

 

Pa da li je tekfir onog ko pravda neznanjem onoga ko počini veliki širk a pripisuje se Islamu pitanje koje poznaju svi obični muslimani ili je ono pitanje posebno za učene ljude ?

 

Onaj ko istražuje ovu meselu naći će da oni koji poznaju ovo pitanje su manjina od učenih ljudi (tj. u našem vremenu, op. prev.) pa kako da ga učinimo jasnim pitanjem kad ga obični muslimani ne poznaju čak ga većina učenih ljudi ne poznaje !

 

Šta više, kako da muslimane proglašavamo nevjernicima u pitanju kojeg ne poznaju učeni ljudi od njih a da ne govorimo o običnim muslimanima !

 

Čak većina onih koji govore o ovom pitanju od učenjaka (tj. u našem vremenu, op. prev.) su na mezhebu Murdžija !

 

Tako da u ovom pitanju ima nejasnoće za muslimane kao što to nije nepoznato i u njemu ima šubhi (nejasnoća) toliko da su knjige o tome ispisane i da li nakon ovoga onaj ko poznaje stanje ljudi može reći da je to jasno pitanje ?!

Tako da je istina kojoj se ne može umaknuti da je to manje jasno pitanje koje je obavijeno nejasnoćama i mora se napraviti razlika između propisa onoga ko pravda neznanjem nevjernike u osnovi kao što su Jevreji i Kršćani i slični njima jer je ovakav otpadnik (murted) jer on utjeruje u laž jasan tekst Kur`ana i Sunneta i zato što je to jasno pitanje koje poznaju i obični i učeni ljudi.

 

A što se tiče onoga ko pravda neznanjem u velikom širku onog ko se pripisuje Islamu to ne mora značiti da on utjeruje u laž Kur`an I Sunnet već on vjeruje u Kur`an I Sunnet ali mu se pitanje pomutilo zbog novotarija Murdžija ili zbog nejasnoće koja ga spriječila od tekfirenja pa ovakav neće postati nevjernik osim nakon uspostavljanja dokaza i uklanjanja nejasnoće.

 

A dokaz tome je ono što je spomenuo šejh Sulejman ibn Sehman, rahimehullah, o konsenzusu učenjaka o netekfirenju onog ko pravda neznanjem u velikom širku kada postoji nejasnoća (šubha).

 

Isto tako spomenuo je šejhul-Islam Ibnu Tejmijje, rahimehullah, konsenzus učenjaka o netekfirenju Murdžija.

 

I nije nepoznato to da Murdžije ne proglašavaju nevjernikom onoga ko pravda neznanjem, kako ja znam, a Allah najbolje zna.

 

Sažetak onoga što je prethodilo bi bio:

 

-         Tekfirenje onoga ko pravda neznanjem u velikom širku je skriveno pitanje koje je obavijeno mnogim nejasnoćama,

 

-         Da tekfirenje onoga ko pravda onog ko učini veliki širk od onih koji se pripisuju Islamu biva nakon uspostave dokaza i otklanjanja nejasnoće,

 

-         Onaj ko pravda neznanjem nevjernike u osnovi (tj. one koji se ne pripisuju Islamu, op. prev.) je i sam nevjernik i takvome nije potrebno uspostavljati dokaz,

 

-         Da onaj ko pravda u velikom širku zapada u djelo za koje se tekfiri je pitanje konsenzusa a to je nevjerstvo vrste dok za spuštanje tekfira na pojedinca mora postojati uspostava dokaza i otklanjanje nejasnoće zbog onoga što smo spomenuli da je to skriveno pitanje koje je obavijeno mnogim nejasnoćama.

 

Allah je taj koji upućuje na Pravi put.

 

Napisao onaj ko je potreban svoga Gospodara Ebu Bilal el-Harbi.

 

Šejh, mudžahid Ebu Bilal el-Harbi, rahimehullah

27. 10. 1435 h.g

23. 08. 2014

 

Prevod sa arapskog:

Redžematović Jasmin

02 Rabus-Sani, 1446

05. 10. 2024

 

Pitanje:

Allah vam oprostio, ovaj pitalac kaže:

Čitao sam govore jednog dijela učenjaka u kojima loše govore o imamu Ebu Hanifi pa kakvo je pojašnjenje toga ?

Odgovor:

Na samom početku se mora znati da je Ummet prihvatio imama Ebu Hanifu, Allah mu se smilovao, kabulom.

Došlo je u djelu “Životopis plemenitih velikana“ (od imam ez-Zehebija, rahimehullah) da je rekao el-Hurejbi:

„O Ebu Hanifi ne govori loše osim zavidnik ili džahil.”

I rekao je Jahja ibn Se`id el-Qattan:

“Nećemo lagati Allahu, nismo čuli ljepše mišljenje od mišljenja Ebu Hanife i uzeli smo većinu njegovih govora.” 

I rekao je Alija ibn Asim: 

“Kada bi se vagalo znanje imama Ebu Hanife sa znanjem ljudi u njegovom vremenu on bi nad njima prevagnuo.”

I rekao je Hafs ibnu Gijas:

“Govor imama Ebu Hanife u fikhu je tanji (precizniji) od dlake, neće mu nalaziti mahane osim neznalica.”

I  rekao je Ibnul-Mubarek:

“Ebu Hanifa je najučeniji (najbolji) u fikhu.”

I rekao je imam Šafija: “Ljudi su u fikhu u potrebi za Ebu Hanifom.”

Ovo je stav učenjaka obnovitelja naspram Ebu Hanife, Allah mu se smilovao, kao što su `vrata fikha Selefa` šejhul-Islam Ibnu Tejmijje, Allah mu se smilovao, I njegove knjige su prepune toga.

Isto tako šejh mudždžedid Muhammed ibn Abdulvehhab, Allah mu se smilovao, a od njegovog govora o tome jeste da je rekao:

"A što se tiče toga što  ste spomenuli od stvarnosti idžtihada mi u tome slijedimo Kitab I Sunnet I dobre prethodnike u Ummetu I ono na čemu  se oslanja od govora četvorice imama Ebu Hanife en-Nu`mana Ibnu Sabita, Malika ibn Enesa, Muhammeda ibnu Idrisa (Šafije) I Ahmeda ibn Hanbela, Allah im se smilovao.”

I na tome su učenjaci Nedžda, Allah im se smilovao, a ko bude iščitavao djelo `Ed-Dureru es-Senijje` to će vidjeti.

A što se tiče predaja od nekih učenjaka Selefa o lošem govoru o Ebu Hanifi kada se udubimo u razmatranje tih predaja nalazimo da su sve od supranika Ebu Hanife i osnova u tome je da se to poglavlje zatvara i ne prenosi.

Mnoge od ovih predaja koje se pripisuju imamu Ebu Hanifi su slabe a ono što je vjerodostojno je vjerodostojno samo u kontekstu onih koji su to izgovorili od tih učenjaka ali njihov lanac ne doseže do Ebu Hanife.

Pa tako od njih nemamo učenjaka koji su rekli `Vidio sam Ebu Hanifu da radi` ili da kažu `Čuo sam Ebu Hanifu da govori` već većina njih kaže `Ebu Hanifa je govorio tako I tako`.

A što se tiče onoga što mu se pripisuje da je pozivan na pokajanje od nevjerstva, u tome - i kada bi pretpostavili da je tačno - ne nalazimo ništa o tome da je on preselio na nevjerstvu da Allah sačuva.

Ovome dodaj da mnogi od tih govora nevjerstva koji se njemu pripisuju je njemu pripisao njegov sin Hammad a on je novotar i optužen da govori laži (tj. od strane učenjaka).

A što se tiče onoga što su rekli neki učenjaci o konsenzusu učenjaka hadisa o slabosti Ebu Hanife to se odnosi na prenošenje hadisa jer njegov udio u tome, Allah mu se smilovao, je mali.

A što se tiče njegovog govora o Imanu nema sumnje da je on od skupine Murdžijetul Fuqaha (Murdžija pravnika) I nije preneseno od bilo kojeg učenjaka od Selefa da je murdžijama pravnicima presudio nevjerstvom a od Allaha se traži pomoć.

 

Odgovorio šejh: Turki Al-Binali Ebu Sufjan es-Sulemi, Allah mu se smilovao

Izvor: Radio el-Bejan

Prevod sa arapskog: Redžematović Jasmin

23 Muharrem 1446 h.g.

29. 07. 2024 Plav

Bismillah.

Pred vama je nekoliko fetvi i odgovora o propisu glasanja i onih koji učestvuju na izborima od strane šejha Muslima bin Abdullaha el-Qahtanija, Allah ga sačuvao, sa detaljnim pojašnjenjem u ovim pitanjima.

 

PITANJE BROJ: 1

 

Pitanje:

Kada neko učestvuje na izborima i preseli ali je star čovjek u godinama i moguće je da ne zna stvarnost Demokratije i vjeruje da glasa za Šerijat, da li će se na njega poimenično sprovoditi tekfir ili ne ?

Odgovor:

We alejkumu selam we rahmetullahi we berekatuhu.

Allah vas poživio.

Pitanje savremenog glasanja nije od pitanja spomenutih u Šerijatu već je to od novonastalih pitanja koja zahtijevaju istraživanje, trud, utvrđivanje njegovog oblika kako bi se pronašao razlog propisa u njemu i ispunjavanja (pronalaženja, ostvarivanja) šerijatskih razloga u njemu (tj. razloga za iznalaženje propisa vjere po tom pitanju. op. prev.) iako mi tvrdimo da je ono (glasanje) Haram i da nije dozvoljeno osim što u ovom pitanju kod nekih ljudi ulazi stvar Tevila (tumačenja) ili zbog:

- nepoimanja njegovog oblika kakav je u stvarnosti,

- ili zbog neuzimanja u obzir šerijatskog razloga (ar. el-Menat) od strane njega (tj. u njegovom razumjevanju tj. kod tih ljudi) u njemu (tj. Glasanju) i slično tome.

Kao na primjer, neki smatraju kandidate nevjernicima ali ipak dozvoljavaju biranje onog koji je najmanje zlo jer oblik glasanja kod njega (tj. u njegovom shvatanju op. prev) ne znači odabir onoga ko će s' pravom vladati ili da mu priznaje ovo pravo (tj. vladanja) već je to samo "Biranje pogodnijeg (tj. manjeg zla op. prev) od dvojice a ne biranje pogodnog".

Tako da on kaže da kada se ponude (na biranje) i kada nema zamjene (njima) onda samo biva preče (tj. odabrati manje zlo od ponuđenih op. prev.)

Ovo je ono što ne priznajemo i to je pogrešno osim što vlasnik toga (tj. ovog razumijevanja) ima Te'vil čije je mjesto nastanka greška u predstavljanju tog oblika (mesele) i ovo je ono što od njega odbija nevjerstvo.

Tako da mi zbog ovoga uopšteno (u osnovi) ne tekfirimo glasača jer je to od pitanja koja su nejasna mnogim ljudima jer većina njih glasa i misli da pomaže Šerijat i (misli) da time se nastoji sprovesti Allahov Šerijat i njemu ne biva jasan oblik glasanja niti njegov propis u Šerijatu.

Dodaj tome fetve koje su se proširile od nekih poznatih koji se pripisuju znanju o tome da su glasanje vrata otklanjanja zla i štete sa strane pitanja 'maslahe i mefsede' (tj. šerijatskog pravila pribavljanja koristi i odbijanja štete) i slično tome.

Oni takođe imaju svoje (ostale) dokaze koje tumače na pogrešan način.

Osnova je da se uzdigne tekfir od ovakvih zbog prepreke nepoznavanja situacije nekad ili zbog prepreke (nastale) greške i (pogrešnog) tumačenja takođe sve dok im istina ne postane jasna i dok im se ne otkloni šubha (nejasnoća).

Ovako su postupali oni koji imaju znanje i imami muslimana na islamskim bojnim poljima kao što je Usama, Halajile (Ebu Musab), ez-Zavi, el-Bedri i oni koji su bili sa njima od učenjaka i ehlul-halla wel-akda. Allah im se svima smilovao.

Ostaje obaveza tragaocima za znanjem, učenjacima i daijama da upozoravaju ljude da ne počine djelo glasanja i da im pojasne njegov propis i njegovu stvarnost i njegove štete i da od njih odbiju glasanje na različite moguće načine.

Ovo je od najvećih poglavlja naređivanja na dobro i odvraćanja od zla i to potpada pod borbu riječju na Allahovom putu.

A Allah najbolje zna.

Odgovorio šejh: Muslim bin Abdullah el-Qahtani, Allah ga sačuvao

17 Šaban, 1445 hidžretske godine

(Pitanje broj: 139)

(Te'vil u osnovi znači tumačiti nešto a u ovom kontekstu znači pogrešno tumačenje nekih vjerskih pitanja ili propisa.

Mute'evil je onaj koji tumači tj. onaj koji pogrešno tumači, op. prev.)

 

PITANJE BROJ: 2

 

Pitanje:

Esselamu alejkum we rahmetullahi we berekatuhu.

Kako ste? Brate ima jedan hatib koji je držao hutbu u Evropi i na kraju hutbe je rekao, nešto kao:

Sada imaju izbori i imaju stranke/partije koje žele da otežaju muslimanima i zatvore islamske škole a možda zatvore i mesdžide takođe pa izaberite stranku koja će dati slobodu muslimanima i neće zatvoriti njihove džamije.

Isto je rekao:

Onaj ko želi da zna koju ću stranku ja glasati neka sa mnom razgovara poslije hutbe.

Ovo je otprilike bio govor hatiba.

Da li je dozvoljeno klanjati za njim, barekallahu fikum ?

Odgovor:

We alejkumu selam we rahmetullahi we berekatuhu.

Allah vas poživio.

Vanjštinski govor ukazuje da je on mute'evil kao što su i drugi mimo njega protumačili pitanje glasanja u okolnostima nepostojanja Šerijata a Te'vil (tumačenje tj. pogrešno tumačenje op. prev.) sprečava tekfir.

Tako da mu se neće presuditi nevjerstvom dok mu se ne otkloni šubha (nejasnoća) i može se za njim klanjati.

Osim ako uopšteno ohalali glasanje ili dozvoli suđenje po onome što Allah nije objavio ovakav je, onda, nevjernik u samom startu.

A Allah najbolje zna.

Odgovorio šejh:

Muslim bin Abdullah el-Qahtani, Allah ga sačuvao

(Pitanje broj: 205)

(Te'vil u osnovi znači tumačiti nešto a u ovom kontekstu znači pogrešno tumačenje nekih vjerskih pitanja ili propisa.

Mute'evil je onaj koji tumači tj. onaj koji pogrešno tumači, op. prev.)

 

PITANJE BROJ: 3

 

Pitanje:

Esselamu alejkum we rahmetullahi we berekatuhu.

Moje pitanje je da li je moguće spustiti ovu fetvu pod brojem 205. na svakog hatiba džamije, u svakom vremenu i u svakom mjestu ?

Jasnijim riječima da kažem: Nakon svega što se desilo npr. u Iraku od govora, ratova/borbi između Islamske države i tamošnjih vlasti/vlada i tih glasanja i njihovog kufra, da li je dozvoljeno da mi danas (tj. nakon svega toga op. prev) kažemo da T'evil (pogrešno tumačenje) sprečava tekfir ?

Odgovor:

We alejkumu selam we rahmetullahi we berekatuhu.

Osnova je da se fetva ne sprovodi (ne odnosi) osim u granicama postavljenog pitanja a pravilo glasi da odgovor važi za postavljeno pitanje.

Pitanje brata se odnosilo na stanje država u Evropi a ako bi se pretpostavilo da stanje nije takvo onda bi i govor bio shodno tome.

Pitanje toga da li je neki T'evil prihvatljiv/smislen ili ne (ar. el mustesag tj. da ima smisla) se vraća na različite okolnosti.

Od toga je:

- potvrđenost i jačina dokaza,
- jačina kojom taj dokaz ukazuje na konkretni propis,
- jasnoća značenja (tj. značenja koje konkretni dokaz u sebi sadrži),
- ili mali broj dokaza koji mu se suprotstavljaju ili nepostojanje takvih dokaza.

Ovome se dodaje u konkretnim situacijama (slučajevima):

- vrijeme trajanja razloga propisa tog dokaza u osnovi u konkretnoj situaciji,
- ili da takvo nešto nikako ne postoji,
- ili da to izostane zbog nečega što mu se suprotstavlja,
- ili da propis djelimično izostane u obje situacije.

Uzimanje u obzir samo jedne validnosti/stavke/okolnosti mimo ostalih u smatranju T'evila ispravnim je proizvoljna odluka (ar. tehekum) time se zna da ova vrsta pitanja znači spuštanje nekog propisa na (novonastale) situacije i pojedince čiji se propis razlikuje samim razlikovanjem njihovih situacija, zato svaka situacija ili (novonastali) događaj ima posebno pojašnjenje jer propis nečega je (zapravo) ogranak/odraz predstavljene/zamišljene situacije a pravilo glasi da se neće negirati promjena propisa zbog različitosti stanja.

I ovo je osnova u pravljenju razlike između potvrđivanja osnove propisa kojeg učenjaci Usuli Fikha nazivaju izvođenjem/zaključivanjem/dedukcijom (ar. Tahridžul menat i Tenqihul menat) i između spuštanja propisa na situaciju a koji je zapravo samo realizacija/ostvarivanje ( ar. Tahkikul Menat, tj. ostvarivanje i postojanje razloga dotičnog propisa na konkretnom primjeru). Zbog toga oba ova pitanja imaju svoje okolnosti i različit govor o tome.

Shodno tome, ono što je sestra spomenula u ovom pitanju je pitanje rasprostranjenosti/znanja o propisu a to nije dovoljno kako bi se dao odgovor na određenu situaciju. Nakon toga se gleda na prirodu T'evila ove osobe naspram same osnove mesele i na njegov govor koji se sprovodi na terenu, i shodno tome na osnovu toga se i daju odgovori.

Ali što se tiče potvrđivanja osnove/uopštenosti pravila kažemo:

Da predjeli na kojima je uspostavljena pijaca Džihada i gdje se nastoji sprovesti Allahov Šerijat i gdje se zaoštrava borba na terenu između haka (istine) i batila (neistine) i gdje se sužava krug T'evila (tumačenja) ovog pitanja i gdje pozivanje u ovakve mušričke izbore u ovoj zemlji nije kao pozivanje u njih (izbore) u državama nearapa koje su udaljene od djelovanja/aktivnosti muslimana (Irak i slično) gdje oni koji pozivaju u glasanje zapravo nastoje poništiti trud (ostalih) muslimana za uspostavom Šerijata na Zemlji svejedno da onaj koji poziva na izbore to cilja ili ne cilja. Dok pozivač na izbore u zapadnim zemljama misli da mu njegova stvarnost/realnost nudi dva izbora kojoj nema trećeg, dok u zemljama djelovanja (tj. sukoba, borbe, džihada) muslimana je ovaj treći izbor kojeg vole Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, moguć, prisutan i ostvariv i time poništava njihovo tumačenje.

A Allah uzvišeni najbolje zna.

Odgovorio šejh: Muslim bin Abdullah el-Qahtani, Allah ga sačuvao

20 Ševval, 1445 hidžretske godine

(Pitanje broj: 209)

 

Prevod sa arapskog: Redžematović Jasmin

Plav, Crna gora